У културној Станици Еђшег 18. новембра изведена је једна од најомиљенијиа прича за децу — опера „Цврчак и мрав“, за ђаке ОШ „Бранко Радичевић“.
Сви се сећамо чувене Езопове басне о лењом Цврчку, који стално пева, свира и не мари за зиму и вредном Мраву, који зиму чека спремно сакупљајући храну и огрев. Прича носи јасну поруку — „Ко ради не боји се глади”. Међутим, да ли је баш све тако? Зар није лепо када неко свира и пева? Зар музика и сама уметност не чине човека и друштво бољим? Удружење уметника „Високо Ц” донело је мало другачију верзију ове приче, покушававши да исправи вековну неправду нанету једном озбиљном музичару Цврчку.
Деца су се, најпре, упознала са протагонистима, њиховим карактером и свакодневницом, а затим су, одговарајући на питања, размишљали о томе на чију страну стати, на страну Цврчка или Мрава? Представа је осмишљена тако да су у њој све време учествовали малишани, који су заједно са глумцима полемисали да ли је боље свирати или радити или радити уз свирку и песму, а поред два главна актера, сцену је улепшала шумска вила која је кроз покрет и песму комуницирала са децом.
Ова посебна изведба најмлађој публици је послала можда и битнију поруку од оне која у фокус ставља материјалну сатисфакцију, а то је да су у животу најважније ствари, попут љубави, осмеха и пријатељства, заправо бесплатне.
