Projekat „Savremena slika u keramici”, koji spaja umeće starog zanata i savremeni umetnički izraz, biće realizovan od 2. do 5. oktobra u Kulturnoj stanici Eđšeg, sa početkom u 19 časova.
Projekat obuhvata izložbu kroz koju će biti predstavljena serija različitih radova umetnice Gabriele Sigeti. U pitanju je dvadesetak skulptura i posuda na kojima su slike i crteži. Kako kaže umetnica, predmete posmatra i shvata kao trodimenzionalne slike pre nego kao oslikane skulpture i objekte, a publici daje apsolutnu slobodu da ih vidi kako želi i može. Motivi radova su mikro i makro svet, rađanje života i njegovi čudnovati oblici i ciklusi, kojima je umetnica izrazila sklonost ka fantaziji, naivnom i bizarnom izrazu i animiranim filmovima.
Kako je sam projekat spoj starog umeća i modernog izraza, postavlja se pitanje da li je potrebno praviti kompromise u tom spoju i na koji način.
„Ne bih rekla da su kompromisi potrebni ako sam svesna šta je materijal kojim radim i ne želim da bude nešto što nije. Kako poštujem proces i posedujem neophodno strpljenje, tako me inspiriše specifičnost materijala i jednako me vodi koliko i ja njega. To je samo još jedna tehnika kojom savremeni umetnik može da se izrazi. A, ona u svojoj neutralnosti niti može da sputa, niti da ograniči na bilo koji način modernu ideju i oblik”, kaže Sigeti.
Stara tehnika keramike još uvek živi i u svom čistom tradicionalnom obliku kao deo turizma i očuvanja starih zanata i običaja, ali se isto tako studira svuda u svetu i neprestano se pojavljuju novi umetnici u ovoj oblasti. Ipak, prema Gabrielinim rečima, informisanost o umetnicima keramičarima nije dovoljno dobra, čemu znatno doprinosi sveprisutna manja izložbena i galerijska zastupljenost. Iako je poslednjih godina kod nas primetno poboljšanje zbog samostalnog udruživanja i akcija samih umetnika, potrebno je više savremenih postavki keramike koje će inicirati kustosi i galeristi, tvrdi umetnica i dodaje da je rad sa keramikom zapravo put kreativnosti i iščekivanja.
„Keramika ima svoju prirodu i hemiju koja diktira tehnike rada sa njom i to se ne menja, to je hiljadama godina prenošeno i usavršavano kompleksno znanje i umeće. Uz poštovanje tih osnovnih odlika, mogućnosti su beskrajne. Meni lično keramika je puno zanimljiviji medij od mnogih drugih u kojima imate apsolutnu kontrolu i diktirate svaki potez i krajnji ishod, bez puno odstupanja. Ona nije za plašljive. Šalim se, ali svakako nije za one koji nisu spremni na to da predmet u završnici ispadne sasvim drugačiji od onoga što su prvobitno zamislili, kao i na veoma retka, ali prisutna, pucanja, eksplozije, delimična ili potpuna uništenja radova, nekad i nakon dve ili više nedelje rada na njima. To je zapravo sjajna tehnika koja vežba ne vezivanje za materiju i cilj, već uživanje u samom kreativnom radu i stvaranju, putu i iščekivanju. Veoma oslobađajuća”, kaže Gabriela.
Za osavremenjivanje starog zanata prepreka, čini se, nema, jer, kako i sama umetnica tvrdi, trenutno u svetu postoji značajan broj savremenih umetnika u keramici koji joj pristupaju na najrazličitije načine, probijaju dosadašnje granice i jačaju njeno mesto među drugim dominantnijim tehnikama.
„Kako je savremena umetnost u svojoj uključivosti beskrajno otvorena i prijemčiva, kao što nije bila nikad u dosada poznatoj istoriji, tako se više ne postavlja pitanje savremenosti materijala. Sve što je ikada postojalo i sve što je novootkriveno i stvoreno, istovremeno počinje da se unosi i u svet umetnosti i umetničkih dela. I kao i bilo koji drugi medij, i ovaj je jednako pogodan za ispoljavanje savremenog izraza. Ne bojim se da će se ova tehnika ikad ugasiti jer je previše zanimljiva i sa neiscrpnim mogućnostima i može da pruži doživotno istraživanje i osvajanje novog. Materijal je sveprisutan i obnovljiv i ima sve prednosti za opstanak”, smatra Sigeti.
Projekat „Savremena slika u keramici” jedan je od 42 projekta koji su dobili sredstva na Javnom konkursu lokalnim umetnicima i udruženjima, u okviru projekta „Umetnici. Sad!”, koji ima za cilj jačanje lokalne kulturne scene, podizanje njenih kapaciteta kroz mrežu kulturnih stanica, decentralizaciju kulture i razvoj publike.